Fakultet Likovnih Umetnosti - Centar Za Grafiku i Vizuelna Istraživanja ::  - Srpski 
Radno vreme galerije: Ponedeljak - Petak : 10.00 - 19.00h,   Subota: 10.00 - 15.00h    
 
 
20.09.2018
 

LIFE STILL, Vladimir Milanovi─ç

 

 

 

A: „ See you when I see you. “

 Sve dokona ┼żena u Kraljevskom muzeju

u naslikanoj tišini i usredsre─Ĺenosti

izdana u dansipa

mleko iz bokala u ─Źiniju,

svet ne zaslu┼żuje

smak sveta[1]

 

Mrtve prirode, ma koliko ┼żivo izgledale, uvek su amblemi efemernosti i paradigme smrti. Njihova so─Źnost krije ustajalost, egzoti─Źnost pokriva ispraznost, a iza naglašene dekorativnosti je neumitna ispoštenost i tela i duha.

Šta svet ima od ljudi koji ne vide njegov kraj?

Dok raskošni kolorit zaslepljuje nagoveštaje propadanja ono nastavlja da se dešava i kada ne gledamo. To su slike koje su vi─Ĺene kasnije.

Milanovi─çeve mrtve prirode su enigmati─Źne spacijalizacije vremena. Ukrštaju─çi retoriku baroka sa avangardnim likovnim ekscesima on stvara miran prostor distanciranih simultanosti. Nema sukoba, za─Źudnosti, ni tenzije iako se Worholova Brillo kutija našla na Van der Astovoj Mrtvoj prirodi sa cve─çem, školjkama i insektima iz 1630. godine. Duchampova Why not Sneeze Rose Selavy? kao da je oduvek postojala na slici Clare Peeters. Raster kao hipoteza prostora uklonio je ve─çinu protivre─Źnosti. Ova disperzija je pored opti─Źkog uvla─Źenja u pozadinu,Vladimirovim sinteti─Źkim prizorima dodala i sliku vremena koje je progutao prostor. Pattern razli─Źite gustine pro─Źiš─çava relacije izme─Ĺu objekata i menja orijentaciju unutar dela. On apstrahuje objekte, sugeriše svetlo, tamu, planove i distinkcije, sve do piktoralne samodovoljnosti.

Ili:Evo tanjira bez apetita. [2]

 

B: „Not if I see you first.“

U junu je Guardian objavio intervju i tekst o fenomenu The White Pubes-art kriti─Źarkama koje u svojim minimal tekstovima uglavnom koriste emoji-e[3]. Par meseci pre toga Vladimir Milanovi─ç završio je rad na piktogramskom vodi─Źu kroz literaturu dade/zenitizma[4]. Na16 grafika malog formata kontradikcijeizme─Ĺu motiva istorijskih avangardi na prizorima iz Srbije zamaglioje isti vremenski okvir/po─Źetak XX veka. I ovaj Milanovi─çev rad ispituje istorijske procese ─Źitanja, dešifrovanja i objektivizacije ikonografije[5]. Mrtve prirode se vra─çaju na procese promena dijalektike. Kodifikacija baroknih predstava daleka nam je kao i istrošenost aparatusa avangarde. Strah od smrti zamenjen je strahom od starosti, te ono što je nekada spadalo u poetiku podrazumevanja, danas je u domenu kriptologije. Mo┼żda zato što ┼żivimou trenutku kada naš do┼żivljaj sveta manje nalikuje dugom ┼żivotu koji se odvija u vremenu, a više mre┼żi koja spaja ta─Źke i preseca se s vlastitim povijesnim[6]U tom procesu paradoksi su neizbe┼żni ─Źak i u okviru mimetike emoji ideograma.

Ili: Da, naravno Leticija, mogao sam da budem fer i ispravan, ali sam se radije opredelio da ┼żivim.[7]

Jelena Spai─ç

 

[1]Vislava Šimborska, Vermer

[2]Vislava Šimborska, Muzej

[3] https://www.the guardian.com/art and design/2018/jun/12/the-white-pube-art-criticism

[4]Slobodan pad, 1.edicija Kabineta grafike Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i istoimena izlo┼żba u Parobrodu

[5]Peter Daly, Companion to Emblem Studies, AMS Press, New York, 2007. Daly navodi da je oko 6.500 amblematskih priru─Źnika koji sadr┼że od 5 do 1.500 amblema odštampano u Evropi samo tokom renesanse. Amblemi su bili integralni deo materijalne kulture renesansne i barokne Evrope. Publikovane amblemske knjige tretirale su svaku moguc╠üu sferu ranog modernog znanja 

[6]  Michel Foucault,  O drugim prostorima, Hiperboreja blogspot.com

[7]Paolo Sorentino, Neva┼żne ta─Źke gledišta, Booka, Beograd, 2018.

 

 

 

VLADIMIR MILANOVI─ć 

 

Vladimir Milanovi─ç je ro─Ĺen u Beogradu 1979. godine. Diplomirao je i magistrirao, a potom i odbranio doktorski umetni─Źki projekat na Grafi─Źkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Zaposlen je kao docent na Grafi─Źkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

Autor je 12 samostalnih izlo┼żbi (Srbija, Francuska, Nema─Źka, Bosna i Hercegovina), a u─Źestvovao je na preko 90 grupnih izlo┼żbi u zemlji i inostranstvu, uklju─Źuju─çi najzna─Źajnija svetska bijenala i trijenala grafi─Źke umetnosti.

Dobitnik je nagrade Veliki pe─Źat (Galerija Grafi─Źki kolektiv, 2014), pohvale na X Me─Ĺunarodnom trijenalu grafike u Lije┼żu (Belgija, 2015), nagrade sponzora na VII Me─Ĺunarodnom trijenalu grafike, Sofija (Bugarska, 2016), druge nagrade na X ExYu konkursu za grafiku (Galerija ULUS, 2016), pohvale na Bijenalu grafike u Lo─Ĺu (Poljska, 2017 ) …